Srećan rođendan gospodine Šopen!
Svet i Srbija obeležavaju dva veka od rođenja poznatog kompozitora čije ime nose jedan aerodrom, jedan asteroid i jedan krater na Merkuru.
Svetska muzička scena ove godine obeležava 200 godina od rođenja poljskog romantičara, pijaniste i kompozitora Frederika Šopena (1810-1849). Njegove mazurke i poloneze, igre starog poljskog plemstva, valceri, sonate, biseri pijanističke partiture, proneli su lepotu nacionalne muzike Poljske širom sveta.
Još dok nije napunio ni deset godina, mali Frederik, dečak genijalac, komponovao je muzička dela i ubrzo dospeo na novinske stupce. Mališan je na aristokratskim zabavama i u salonima predstavljan kao glavna atrakcija, a pošto bi neki učitelj priznao da ga je klinac muzikalno prevazišao, „malog Mocarta”, kako su mu tepali, pod nadzor je preuzimao drugi profesor, i tako sve do sledeće promene.
Radi usavršavanja, ovaj romantik se u ranim dvadesetim preselio u Francusku gde je potpisao većinu svojih dela. Iako u Francuskoj lepo prihvaćen (otac Francuz, majka Poljakinja), Šopen je gorko patio za rodnom grudom. Opisujući njegov težak rastanak sa domovinom Rudolf Til u svojoj knjizi „Životi velikih simfoničara” navodi da je Šopen dva puta uzimao kartu za Pariz i dva puta je vraćao. Ovako je u pismima jadikovao prijateljima:
„Sve je u meni sumorno i turobno. Sit sam svih poziva, koncerata i plesnih zabava. Nemam nikoga kome bih mogao da se izjadam. Prema svima moram da budem uljudan, moram da se češljam, doterujem, u salonu moram da sam svetski čovek – zato onda kod kuće grmim za klavirom. Doduše, ima mnogo onih koji me vole i koji nastoje da budu što prijatniji sa mnom. No, čemu sve to koristi kada nigde ne nalazim mir… Proklinjem čas kada sam otputovao.”Od rastanka sa Poljskom, pa sve do smrti, Šopen je patio od nostalgije, a neretko, pohodile gu ga misli o smrti i smislu života. Koliko je onih koji u ovom času umiru, koliko je mrtvaca bilo već u krevetu u kojem ja ležim, čemu ovaj bedni život koji postoji samo zato da jednom umremo – kao u košnici pitanja su se rojila u njegovoj glavi.
A onda eto i vapaja:
„Nisam sposoban za život, nemam rumene obraze ni čvrste listove. Usamljen i sam! Moj je jad neopisiv”.Život biva podnošljiviji kada sreće francusku spisateljicu Auroru Dudevant, poznatiju pod pseudonimom Žorž Sand. U svojim pismima ona je vodila beleške kako su se Šopenu melodije javljale same a kako bi onda započinjao mukotrpan rad, naprezanja, plakanja, zatvaranja u sobu i trčanja po njoj, pisanja i brisanja dok partitura ne bi dobila konačan oblik.
Ovako osetljivom perfekcionisti bilo je važno šta će biti i posle njegove smrti. Želeo je da mu srce prenesu u domovinu, da u raku bace pregršt poljske zemlja i da spale sva nedovršena dela kako njegov potpis ne bi stajao na nekom neskladnom muzičkom štivu. Kompozitor je umro je u 39. godini, od tuberkuloze, sahranjen u Parizu, ali je njegovo srce, na njegov zahtev, izvađeno, vraćeno u domovinu, i zazidano u jednu varšavsku crkvu.
Zemlja kojoj je zaveštao svoje srce od 1. januara započela je svečano obeležavanje „Godine Šopena” u njegovoj rodnoj Želazovoj Voli, najavljujući tokom 12 meseci 1.200 koncerata, izložbi, filmova i predstava posvećenih ovom autoru. U Varšavi je ovih dana održan muzički maraton a svake večeri u Narodnoj filharmoniji jedan od Šopenovih koncerata svirao je pijanista međunarodnog renomea, a među njima, i hrvatski pijanista Ivo Pogorelić. Klavirskim maratonom Šopenu će se odužiti i Francuska, pa je u Parizu ovog vikenda zakazan koncert „Srećan rođendan, gospodine Šopen”, gde će tokom 48 sati biti izvedena sva njegova dela za klavir.
Podsetimo, u Varšavi se svake pete godine održava Međunarodni konkurs pijanista „Frederik Šopen”. U ovom gradu međunarodni aerodrom nosi ime poznatog kompozitora, a ime ovog umetnika, koga podjednako prisvajaju i Poljska i Francuska, nose i asteroid „3784 Šopen” i jedan krater na Merkuru.
Naše Ministarstvo kulture pridružuje se proslavi ove godišnjice pa je prethodnih dana pokrenulo inicijativu da se jedna ulica u Beogradu nazove po slavnom kompozitoru.
Muzički maraton u BeograduDanas, od podneva do ponoći u Kulturnom centru Beograda biće održani koncerti, filmovi i predavanja o Šopenovom životu. Na svaki sat, na koncertima će se predstaviti: učenici muzičkih škola u Beogradu, studenti muzičkih akademija u Srbiji, i profesionalni muzičari. U Dvorani KCB biće prikazana dva filma: u podne „Šopenova mladost” A. Forda, u 19 časova „Pesma za sećanje”,Č. Vidora. Ulaz na sve programe je slobodan.
Madžar na KolarcuŠopenova dela večeras u Kolarčevoj zadužbini svira naš istaknuti pijanista Aleksandar Madžar. Nekadašnji najmlađi student Fakulteta muzičke umetnosti (brucoš sa 14 godina), Madžar danas predaje na Flamanskom kraljevskom konzervatorijumu u Briselu i na Akademiji za muziku i pozorište u Bernu. Madžar je nastupao sa Berlinskom filharmonijom, Evropskim kamernim orkestrom, Češkom filharmonijom, Nacionalnim orkestom Belgije…Nastupa u Evropi, Japanu i Latinskoj Americi.
politika.rs
---
Жао ми је што сам овај текст касно видела, али верујем да ће ускоро бити још неки концерти
Faith And Devotion
