next »

[Bendzamin Bredon]

al mi se tek sad ide u Zagreb ne mogu vam opisati

[lecans]

Znam kako ti je.....

[Comfortably Dumb]

imam dve karte na prodaju za Zagreb - ljudi odustali
parter - po ceni
ako je neko zainteresovan, neka se javi

[Lilian]

Ja prodala karte za Dizeldorf 

[Comfortably Dumb]

ja prodala za zagreb 

[Tachka]

Ala trgujete kartama! 

[Comfortably Dumb]

kome treba, ovo je sa dmmb

user:
katie 1985

DEPECHE MODE / Arena Zagreb / 5/21/2009 8:00:00 PM
Stajanje/Standing GREEN FAN PIT / Regular
390.00 KN
----------------------
DEPECHE MODE / Arena Zagreb / 5/21/2009 8:00:00 PM
Stajanje/Standing GREEN FAN PIT / Regular
390.00 KN
----------------------
number of ordered tickets: 2
tickets price: 780.00 KN

prodaje po ceni

[tacamn]

pojavile su se falsifikovane karte za zg
http://kontraweb.net/vesti/depeche-mode-stizu-u-zagreb-cuvajte-se-falsifikata.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+KontraMagazinRss+(Kontra+magazin+RSS)&utm_content=Google+Feedfetcher

[Lilian]

Drugari, nedostajaćete mi u Londonu sledeće nedelje. Royal Albert Hall pa onda O2 arena. 

Ne možeš da imaš sve, Lilian, i da si u Beogradu i da ideš na DM konc 

[Lena]

Nedostaješ i ti nama u Beogradu. I ti i DM. 

Lep provod i u Londonu, a i svima koji su večeras u Zagrebu. Izveštaje očekujemo. Željno!

[Jeque]

Ja skroz zaboravila na večerašnji koncert. Ala vreme brzo prolazi!

[Lena]

Pogledala nekoliko snimaka iz Zagreba. Izgleda da je bilo fantastično, Dejv zvuči odlično, publika vesela... Ja sam se zeznula, preporučujem onima koji nisu bili da se to izbegava.

[Jeque]

Izbegavamo 

[Tachka]

  Evo ovako...uhhhh...Pa zar je prošla samo prošla noć i nešto malo dana od sinoćnjeg koncerta...? Meni izgleda kao da je prošlo nešto više noći, zapravo, kao da je vrijeme izgubilo smisao, jer sam ostala zarobljena dušom tamo u Areni i mislim da ne mogu da obavljam građanske dužnosti, bar još neko vrijeme...do tada, samo mogu da evociram neke slike i utiske od sinoć...i da iste saberem u cjelinu. A cjelina govori ovako: bilo je i božanstveno i ekstatički i vrhunski.!!!
Nego, da krenem od početka - sam dolazak u Zagreb iskoristili smo za druženje s najboljim prijateljem (kojeg "mrzim" što se preselio u ZG, jer nam je intenzitet pravog druženja opao, ali mu sada ZAHVALJUJEM na tolom domu, na pivu i pilećim krilcima   i ubijanju vremena do početka koncerta, trebalo ga je ubijati čitavu subotu i nedelju dan.
Elem , ispred Arene smo se zakucali u 18h, ali  nisu nas odmah puštali, čak smo morali ići na neki drugi ulaz, jer onaj ispred kojeg smo stali je bio za osobe s nekim "specijalnim" kartama, a kod nas su bili voucher-i, koje nismo trebali mijenjati na blagajni (onako kako je pisalo na njima). Tim bolje po nas, manje komlikacija, tako da smo se uputili na stražnji ulaz u Arenu, koji je ujedno i bio najmanje krcat, tako da smo ušli relativno brzo. Fotoaparat nismo unosili (samo opterećuje), a mislila sam da ga i ne možemo unijeti, po svemu sudeći - moglo se! Labelo je bilo tu, što je najbitnije a i telefon s solidnom kamerom, ali kao što rekoh - to sve opterećuje.

[Tachka]

...sva sreća, našli smo jako zgodno mjesto na parteru, dakle, fan pit je bio ispred nas i dijelio je nas od "njih" ne znam koliko metara, ali je ok vidljivost i sve ostalo. Na žalost, za fan pit je bilo sve rasprodato kada sam došla do ovih vaučera, ali nema veze. E, jedna sitnica koja je bila stvarno bitna za mene. Djevojke koje su stajale do nas, stalno su se nešto snebivale, ako kad malo jače skočim na ogradu il kad krenem da "ekstatišem" one se nešto kao sklanjaju, kao ovo ono, hoće da imaju komfor...to isto važi i za dvije djevojke lijevo. Tako da mi je trebala   tj. dobra ekipa, dobra vibra iz nekog drugog ugla, i tako mi je bilo žao što nisam u nekom drugom okruženju (mojoj boljoj polovini nisu dale ni da zapali cigar, znam, znam, ne smije se, ali dva tri dima, ej...)Eto, to je meni "smetalo" na momente, bojeći da joj ne stanem na nogici i ne pokvatim joj frizuru. Ali, poslije me bolio đon za to...Nego, da prvo krenem od NITZER EBb, oni su dobri, malčice monotoni, ali dobrrro zagrijavanje (i snebivanje curki lijevo od mene )...i kada je počeo intro IN CHAINS, POČELO JE, sa svim onim reakcijama u organizmu (čitaj:adrenalin). MAlčice, malčice sam stekla utisak da su IN CHAINS i WRONG nekako bile mlake...nekako početak KAO,da je bio blaži...i nekako mi je WRONG zvučala možda najlošije od svih izvedenih stvari. Ili je došla prebrzo. WORLD IN MY EYES me ostavila bez texta, pa još kada je Dejv "nabacio" Fleču na kraju - to je to! Vrh! PRECIOUS...ne znam, NO GOOD je bila izvandredna..Možda mi je IN YOUR ROOM bila malo slabašnija, možda i zatišje pred buru (a bilo je bura ihahaj!)

[Tachka]

...publika je bila poprilično bučna, požrtvovana  i glasna...Dejv se nije gubio, nije "ispadao" , nego, malo je šetao po CAT WALK-u, generalno gledano , malo, malo (ili sam ja mislila da će stalno tuda hodati, haha). Dejv se jeste malo umorio, reklo bi se, ali ne da se, ma sve je to očekivano. A pjevao je bez greške (čini mi se), nisam primjetila ništa "neobično"  No, ono što je ostavilo najveći utisak na mene i bolju polovinu i kilometre drugih je HOME i sam anđeo Martin...Hvala ti Bože, ono je bilo N E O P I S I V O i prosto, nisam imala potpunu predstavu koliko sam sretna što volim baš ove dripce iz Bazildona! I svako ko je bio u prilici da čuje taj HOME i učestvuje u to Martinovom izrazu...
Mislim da smo svi privilegovani, svi mi koji smo bili sinoć ili neku drugu noć..ili koji ćemo biti sutra. Ovo je bila noć za pamćenje i noć koja bi htjela da se ponovi i noć za koju ću angažovati Personal Jesusa kojeg neću dati da ga razapnu, samo zato što želim da budem dio DM priče s ove strane bine i da sina odvedem na neki njihov koncert za nekih 10ak godina...

P. S. Arena je prelijepa (ili su mi uspomene prelijepe, pa i Arena, što s vana, što iznutra. Lijep arhitektonski "uredak).

[Lilian]

No, ono što je ostavilo najveći utisak na mene i bolju polovinu i kilometre drugih je HOME i sam anđeo Martin...Hvala ti Bože, ono je bilo N E O P I S I V O i prosto, nisam imala potpunu predstavu koliko sam sretna što volim baš ove dripce iz Bazildona! I svako ko je bio u prilici da čuje taj HOME i učestvuje u to Martinovom izrazu...
Mislim da smo svi privilegovani, svi mi koji smo bili sinoć ili neku drugu noć..ili koji ćemo biti sutra. Ovo je bila noć za pamćenje i noć koja bi htjela da se ponovi i noć za koju ću angažovati Personal Jesusa kojeg neću dati da ga razapnu, samo zato što želim da budem dio DM priče s ove strane bine i da sina odvedem na neki njihov koncert za nekih 10ak godina...

P. S. Arena je prelijepa (ili su mi uspomene prelijepe, pa i Arena, što s vana, što iznutra. Lijep arhitektonski "uredak).

 
Hvala na priči!

[Jeque]

Dakle, prema utiscima FaDovaca, a i šire, Home je hajlajt turneje.

[Lella]

Upravo sam se vratila kuci i mogu da kazem da je ovo nesto najbolje sto mi se ikada desilo 
Sam koncert je bilo stvarno fenomenalan, i dalje nisam nasla pravu rec da opisem sve to ,mozda je tako i bolje. Kada su izasli na scenu, nisam znala sta da prvo radim da li da se smejem placem ili derem pa sam onda sva tri odjednom Endi i Martin izlaze onako stidljivo kao neki deckici ali je prava histerija nastala kad je izasao gosn Dejvid. Nisam mogla da verujem da sam tamo, cak sam se nekoliko puta pitala da li je ovo jos jedan od mnogobrojnih snova itd. In Chains onako jeziva, zvuk je bio savrsen tek tada sam shvatila gde se nalazim. Potom slede Wrong, Hole to Feed i dr. i moram da priznam da ljudi bas i nisu nesto otkinuli na ove pesme sto je i bilo za ocekivati. Ali zato kad su krenule It's no good, Question of Time , Precious,Stripped, World in My Eyes...
Na mene su najveci utisak ostavile pesme World in My Eyes, Question of Time, I feel you(ne znam sta je Dejv uzimao pre koncerta, ono je bilo suvise dobro), Personal Jesus. Mislim da su ove tri osim WIME najbolje prihvacene. I kad je krenuo bis, pocinje Dressed in Black (publika je odlucila da se malo odmori isto je bilo i za Home i Insight, mozda je sing along za Home mogao da bude bolji) i ja se okrecem bratu i kazem jos Behind the Wheel i Personal Jesus. Medjutim Dejv izlazi , ja cekam da krene onaj kotrljajuci zvuk i bubnjevi a ono krece-Stripped. Potpuno sam zaboravila na tu pesmu koja mi je inace jedna od omiljenih a nije mi bila ni na kraj pameti, tu sam skroz pukla i osetila se kao da koncert tek pocinje.  Ovo je priblizno : 

Koncert je zavrsen ovacijama, ali poslednjih 30 sekundi Personal Jesus-a je meni definicija ovog koncerta. DM klasik, suvise komercijalna pesma ali i dalje je onako prokleto dobra.
Dejv je mnooogo sitan i mrsav i mali i sav nikakav ali energija koju je preneo(ili se barem trudio da je prenese na neke ) je bila vrhunska. Cim je krenuo da mrda kukovima i da vrcka zenski deo publike upada u trans, narocito posle kada se skida. Najdraze mi je bilo to sto Martin vise nije onako ukocen pred mikrofonom, i pevao je toliko dobro da nisam mogla da verujem sta slusam. U svakom slucaju, sada mi je jasno zasto su oni tu gde jesu, zasto i dalje pune arene i stadione, zasto ljudi prodaju stvari za karte za njihove nastupe. Zato sto su Depeche Mode
 Oko mene su ljudi stvarno bili veseli, pevali igrali , narocito stariji tako da ne razumem neke koji se zale na DMMB da je publika bila slaba i mlitava. Kupila sam i Master and Servant majicu, pa morala sam 

Eto toliko od mene za sada, kad se setim jos necega, osvestim i okacim slike javljam se ponovo.
 

[Comfortably Dumb]

Ahem…odakle da počnem...
Put – tiha jeza. Pošli u subotu, po najgorem mogućem vremenu, klizali se po neočišćenom autoputu (da sam na momente mislila da će mi Depeche Mode bukvalno glave doći). Na svu sreću, Hrvatska čisti svoj deo autoputa, pa sam odahnula malo...
Ovaj koncert (i celu akciju) ću sigurno pamtiti do kraja života.
Hotel divan, mi na petom spratu, ja posle 2 sata spavanja prethodne noći pokušavam da otvorim vrata od sobe i ubacim torbu, vrata mi se u lice zatvaraju dva puta, a onda čovek koji ide niz hodnik prilazi, pridržava mi vrata, ja se okrenem da se zahvalim...Fletch-u! U plavom dresu nekog fudbalskog tima čovek mi drži vrata, ja mu se zahvaljujem, on nešto promrmlja i ode...a ja ostanem da se cerekam kao idiot. Druga soba od mene Peter Gordeno, uredno se javljamo jedno drugom na hodniku. Eigner, Kessler, onaj ćelavi ton majstor, Fletch...postadoše komšije...vidimo se na doručku, vozikamo se liftom, sedimo u baru...jedino Martina i Dejva nema.
Na dan koncerta, posle popijene kafe u baru, odlazim u sobu da se pripremim za mukotrpan posao fana (čekanje na ciči zimi), ulazim u lift (koji je iznutra sav u ogledalima), i vidim na desetine Dejva Gahana – znači, barem je jedan unutra. Sa Kesslerom. Uredno ja Dejvu Good morning, uredno (i ljubazno) on meni good morning. Obučen u potkošulju, šorc i patike ide čovek iz teretane...ja ne bih da piljim, ali ispred sebe kako god da se okrenem vidim 50 tetovaža. Izadjemo svi na petom spratu, sa sve seljačinom Kessler-om, koji ima nekakav biciklistički šorc, a na nogama hotelske papuče barem 4 broja manje – tako uparađen je bio na doručku – kao da je ceo hotel njegov. 
Posle podužeg spremanja izađem i opet na hodniku naletim na dvojac - ovog puta normalno obučen, upravo u trenutku kada vršim poslednju probu svojih svetlećih rogova. Meni blam, njima frka da ne tražim nekakvo slikanje, ne daj bože. Slegnem ramenima, promrmljam „Sorry, just testing them for the gig tonight“, oni se smeju i verovatno misle kako je ljudima sa recepcije promaklo da im ture fanove na sprat.
Organizacija poprilično zbunjena – stajali smo u redu od 1 popodne, slušali pijanog ruskog Dave wannabe-ja koji je svojim truba tenorom pokušavao da raspeva 30-tak ljudi. Odemo na kafu i ...cvrc! Ostanemo dole iza nekakve ograde – nema vraćanja na početne (dobre) pozicije. Moraju da nam kontrolišu karte. U 6 otvaraju kapije, NARAVNO, naše karte nije potrebno kontolisati, zaletanje na vrata...
Naša vrata se otvaraju poslednja (to inače važi za svaka vrata ispred kojih ja stojim  ), i počinje jurnjava levo-desno po areni. Šetaju nas od vrata do vrata, niko ne zna gde ulazimo. Na kraju nalazimo ulaz, ali je već dobar deo fan pita zauzet. Stajemo sa druge strane catwalk-a (kod komšije Fletch-a) i odatle gledamo ceo koncert.
Na In Chains počinje histerija u tom sektoru koja traje do kraja. Mi smo u drugom redu, ispred nas madjari, koji se ponašaju kao da je arena njihova. Zvuk na momente loš, Dave odmah počinje svoju čuvenu pantomimu „Pojačaj mi monitor“. Slede Wrong, Hole To Feed, Walking In My Shoes...pa redom...
Martin zvuči moćno, Insight i Home sjajni, publika peva,Martin diriguje, potom Dejv izlazi, pa i on diriguje. Ja praktikujem extreme multitasking – skačem, saljem SMS relay za Home, snimam i urlam (i time upropašćujem svoje rođene snimke). I Feel You ne volim, ali je bila fantastična. Toliko sam euforična da sa oduševljenjem dočekujem Dressed In Black, koju inače ne mogu da smislim. Onda uživamo još malo, pa „Good night, we’ll see you next time“. Posle Personal Jesus se ne pale odmah svetla i mi smo neko vreme u mutnoj nadi da ima još...
Jedva posle dođosmo do hotela, gužva paklena. Nisam izdržala jutros ’ videla sam Fletch-a u baru i prišla sam da mu se zahvalim na sjajnom koncertu (sa čim on ima najmanje veze, ali daj šta daš) - on ljubazan, zahvaljuje se nama, rukuje se. Martin je viđen tek danas – nekim ljudima je davao autograme ispred lifta. Dejv tumara sa ženom po holu, sedi u baru, čeka prevoz – niko ga ne dira, ali barem 20 pari očiju pomno prati svaki njegov pokret. Srećem ga u hodniku u koji sam ušla da pronađem WC i taman pomislim da bih mogla i njemu da se zahvalim, čovek uđe u pomenutu prostoriju. E, rekoh – baš si sad morao...
Drugi put me zeznu njegov probavni trakt...